buduća

srijeda, 10.01.2007.

Izvod iz jelovnika

Upravo sam pojela pola tegle cvekle i dva tanjira instant pire krompira. Jedva dišem.

Najzad sam potpuno sigurna da ću izroditi slona.

utorak, 09.01.2007.

šta reći...

Pa dobro, nisu bili baš milioni posetilaca, ali.... nikad se ne zna.

Ono što se zna, je da plašim se igle. Bilo kakve igle. Četiri puta u svom životu vadila krv iz vene, od toga se tri puta onesvestila. Međutim, otkad sam trudna, dva puta vadila krv i onesvestila se ni jedan jedini put nisam. Zamisli to! Elem, pre četiri dana odem po treći put to da učinim (sedmi put ako se računa ceo dosadašnji tok života), po nalogu lekara, jel, sigurno ne po ličnom nahođenju, i budem dobra, mirna, podnesem ceo proces izuzetno hrabro, prođe pola sata, prođe sat, dva, tri, mene ruka i dalje boli, pogledam, a ono - kad se nisam onesvestila: na tom mestu, gde je ujutro bila samo tačkica, osvanula modrica prečnika, pa da ne preterujem - jedno 5 cm. Pa još onako, duž vene. E, tu mi je baš malo falilo da se onesvestim. I evo, par dana je prošlo, a moja modrica i dalje modri. Sad je u stvari, više onako.... ljubičanstvena.

Divota.

početak

Već neko vreme, čitajući razne blogove, razmišljam o pokretanju sopstvenog. Kako originalan uvod, ko bi ga se takvog još setio... UBEĐENA sam da će privući milione pažljivih čitalaca.
U stvari, dešavaju mi se bitne neke stvari u životu, za koje mislim da ih nije loše sačuvati na ovako nekom mestu na mreži. Ako budem dovoljno uporna, naravno. I dovoljno vredna da pribeležim najvažnije od onoga što mi se događa. I dovoljno kratka (uff, ovo nikad neću uspeti) i objektivna, čisto da ne udavim po nekog slučajno zalutalog prolaznika na ovim stranicama...

Ono što, u stvari, hoću da objavim baš ovim zalutalima iz gornjih redova, je da sam se, prilično zatečena, našla u ulozi buduće majke. Da, trudna sam. Da, to smo i želeli. Da, da, nisam slučajno, greškom ostala u drugom stanju.
Pa zašto sam onda zatečena, možda će nekom pasti na pamet da pita?
Zato što sam tokom svog dosadašnjeg života bila potpuno ubeđena da to neću moći tek tako. Da samnom nešto sigurno nije u redu. Imam već 32 godine, i poslednjih 6-7 slušam od razočaranih pripadnika rodbine kako ostati u drugom stanju nije nimalo lako, kako na tome treba raditi mesecima, pa i godinama, čitam i slušam o ljudima koji ne mogu da imaju decu i pored silnih pokušaja, a i nemam neko specijalno mišljenje o sebi. Sve u svemu, nemam ni razloga da mislim da će se tako krupna stvar baš meni dogoditi ovako.... lako. Skoro.... čim smo poželeli.

A o tome sledeći put.

	siječanj, 2007
P	U	S	Č	P	S	N
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

01/2007 (3)

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari da/ne?